Analiticari: Zasto je zlato najbolja investicija u 2018. godini?
Kada je u pitanju investiranje na finansijskim trzistima, 2017. godina je na vecini trzista donela iznadprosecno visoke prinose. Cene vecine akcija su znacajno porasle, sto se moze videti po kretanju vrednosti najvaznijih svetskih indeksa.
Americki SP500 indeks je porastao 19,7 odsto, dok je njemacki DAX porastao 12,7 odsto. Vecina ostalih indeksa godinu je zavrsila u plusu, a mnogi od njih se nalaze na rekordno visokom nivou. Investicioni fondovi, koji ulazu u akcije na razvijenim trzistima su, takodje, imali pozitivan prinos, ali nesto nizi od porasta vrednosti referentnih indeksa trzista na kojima ulazu.
Americki SP500 indeks je porastao 19,7 odsto, dok je njemacki DAX porastao 12,7 odsto. Vecina ostalih indeksa godinu je zavrsila u plusu, a mnogi od njih se nalaze na rekordno visokom nivou. Investicioni fondovi, koji ulazu u akcije na razvijenim trzistima su, takodje, imali pozitivan prinos, ali nesto nizi od porasta vrednosti referentnih indeksa trzista na kojima ulazu.
Oni koji su putem fjucersa, CFD-ova i ostalih finansijskih instrumenata ulagali u naftu, takodje, su prosli odlicno. Cena BRENT nafte je tokom godine na platformama Admiral Marketsa porasla s 56 na 67 dolara po barelu, sto rast od gotovo 20 odsto.
Medjutim, od svih investicionih klasa, najvisi prinos su donele kriptovalute. Cena Bitcoina, prve i za sad najpoznatije kriptovalute, tokom 2017. godine porasla je nevjerovatnih 1.500 odsto. Ulaganje u altcoine – alternativne kriptovalute, takodje je bilo izuzetno unosno.
Na Forexu, tj. valutnom trzistu, doslo je do slabljena americkog dolara, sto je bilo za ocekivati s obzirom na precijenjenost americke valute. Dolar je u odnosu na euro oslabio 14 odsto, a u 2018. godini mogao bi dodatno oslabiti. Naime, euro bi mogao nastaviti da jaca, jer ce Evropska centralna banka verovatno najaviti zavrsetak programa monetarnog popustanja, sto ce uticati na ocekivanja o visini kamatnih stopa. Investitori na Forex trzistu mogli bi zakljuciti da uskoro pocinje ciklus dizanja kamatnih stopa u Evropi i nastaviti kapital prebacivati u euro, a to gotovo uvek dovodi do jacanja valute.
Ipak, u 2017. godini se na trzistima dogodilo i nesto neuobicajeno. U situaciji u kojoj je na trzistu akcija doslo do velikog rasta cena, cena zlata i ostalih plemenitih metala je rasla. Zlato je dobilo na vrednosti 14,5 odsto tokom godine. To je cudno, jer zlato, inace, sluzi kao zastita u nesigurnim vremenima, poput ekonomskih recesija i politickih kriza, i kao zastita od inflacije. Inflacija je u vecini razvijenih ekonomija pod kontrolom, a rast cena akcija ukazuje da je ekonomska situacija na globalnom nivou odlicna.
Analiticari Admiral Marketsa smatraju da rast cene zlata nije slucajnost. Naime, oni, koji investiraju u zlato su po pravilu oprezni ljudi, koji preferiraju sigurnost, i na vreme se zele pripremiti za los period. Povecan interes za kupovinu zlata moze ukazivati na dva scenarija.
Prvi je eventualni pad cena akcija. Od 2009. godine do sada akcije na razvijenim trzistima su u proseku porasle gotovo 300 odsto, sto je jedan od najvecih trendova rasta u istoriji. Po mnogima su akcije sad precenjene. Ako akcije pocnu padati, za ocekivati je da ce cena zlata poceti rasti, stoga je moguce da su se oprezni investitori vec poceli pripremati na taj scenario.
Drugi moguci razlog kupovanja zlata je ocekivanje visoke inflacije. Posljednjih desetak godina je verovatno period najnize stope inflacije u posljednjih stotinak godina, a nakon perioda niske inflacije po pravilu sledi period visoke inflacije. Inflacija je zapravo gubitak kupovne moci valute, a zlato se kroz istoriju pokazalo kao dobar nacin cuvanja vrednosti.
