-
Deutsche Bank: Gotovina za desetak godina neće postojati
Izvršni direktor jedne od najvećih evropskih banaka rekao je kako gotovina više neće postojati u idućoj deceniji.
“Gotovina u idućih desetak godina verovatno neće postojati. Nema potrebe za to, to je strašno neučinkovito i skupo“, rekao je John Cryan, izvršni direktor Deutsche Banka, tokom rasprave o finansijskoj tehnologiji u Davosu.
Diskusiju je obeležila izjava predsjednika Uprave Paypala, Dana Schulmana, koji je rekao kako je cyber kriminal najveća pretnja finansijskoj industriji, piše N1. “Sledeći veliki stres je taj da će finansijski sistem biti hakovan u trajanju jednog ili dva dana“, rekao je Schulman.
-
Yves Mersch: Zasto je Evropi jos potreban kes
Platni sistemi u Evropi se suočavaju prevratom. Uz digitalnu revoluciju ponuda za podmirenje transakcija je sve brža i praktičnija, i čini se da novac za neke nema budućnosti. Ali, otpis novčanica i kovanica u ekonomiji bi bio greška.
Opcije bezgotovinskih plaćanja su se umnožile u posljednjih nekoliko godina. Kreditne kartice, online transferi i direktna debitna plaćanja su već dobro etablirani. Sada, rešenja digitalnog plaćanja putem smartfonea i mobilni novčanici takođe postaju popularni. Pojava potencijalno remetilačkih inovacija kao što su distribuirane ledger tehnologije ukazuje da daljnje moguće temeljne promene mogu biti na horizontu.
Nezavisno od tih novih i nastajućih opcija, postoji niz studija koje lobiraju za ukidanje keša. Zagovornici bezgotovinskog društva spadaju u tri različita tabora.
Prvi tabor čine alhemičari, koji žele prevladati ograničenja da nulta donja granica (ZLB) nameće monetarnu politiku.
Drugi, tabor zakona i reda želi otkazati osnovno sredstvo plaćanja za nezakonite aktivnosti.
I treći tabor je FINTECH (finansijske tehnologije), alijansa koja očekuje velike poslovne mogućnosti koje proizilaze iz eliminacije visokih troškova čuvanja, izdavanja i upravljanja novcem sa čime se finansijska industrija trenutno suočava.
Ali argumenti za napuštanje bezgotovinskog plaćanja ne drže vodu. Počnimo sa slučajem alhemičara. Istina je da, u okruženju vrlo niskih kamatnih stopa, vođenje monetarne politike postaje teško.
Ipak, iskustvo je pokazalo da se efektivna donja granica razlikuje od ZLB-a. Doista, negativne kamatne stope su radile, bez pokretanja plaćanja gotovinom, posebno u kombinaciji s direktnom kupovinom imovine, dugoročnih kreditnih operacija (uključujući „fixed-rate full allotment” i „ciljane” varijante), i drskim rukovodstvom. Kao takve, negativne kamatne stope bi trebale biti nerazumljive kao specifičan instrument nestandardne monetarne politike različit od niskih kamatnih stopa.
Slučaj tabora reda i zakona za zabranu gotovine takođe ne može izdržati detaljno ispitivanje. Delujući kao čuvanje vrednosti i sredstvo plaćanja, gotovina ispunjava važnu društvenu funkciju za mnoge legalne građane. Da li bi iko sugerisao zabranu privatnog vlasništva luksuznih automobila ili dragulja zbog kriminalaca koji su poput njih? Nanošenje štete pristojnoj većini u odnosu na kažnjavanje ponašanja manjine je poput lomljenja oraha maljem – i razbijanje stola u procesu.
Konačno, FINTECH savez obećava da, sa svojim inovativnim rešenjima digitalnog plaćanja, može olakšati vođenje finansijskog poslovanja. Kupci više ne moraju nositi gotovinu ili tražiti bankomate. Ali, otvoreno je pitanje da li će još uvijek vrlo fragmentirani sektor digitalnog plaćanja pomoći kupcima više nego kompanijama koje nude rješenja za plaćanje.
Postoji veliki problem s argumentima za bezgotovinsko društvo: većina ljudi, barem, u eurozoni, ne želi to. Prema još neobjavljenom istraživanju Evropske centralne banke od 65.000 stanovnika eurozone, gotovo 80% svih point-of-sale transakcija (mesto gde su proizvod ili usluga kupljeni) obavljaju se gotovinom; te u smislu vrednosti, više od polovine plaćanje se vrši u gotovini.
Kao što je često slučaj u Evropi, postoje razlike među državama članicama: udio novčanih transakcija kreće se u rasponu od 42% u Finskoj do 92% u Malti. Ali, sveukupno, javna predanost gotovini i dalje je snažna – i postaje jača. Naime, rast i ukupna potražnja za gotovinom su nadmašili rast nominalnog BDP-a. U posljednjih pet godina, prosečna godišnja stopa rasta novčanica eura je 4,9% po vrijednosti i 6,2% po komadu. Ovo povećanje uključuje apone koji se pretežno koriste za transakcije, a ne za štednju.
Ovi rezultati potvrđuju prikladnost ECB-ovog neutralnog stava u vezi s plaćanjima, što omogućuje i novčana i bezgotovinska plaćanja. Ovaj pristup temelji se na četiri načela:
(1) tehnološke sigurnosti,
(2) efikasnosti,
(3) tehnološke neutralnosti, i
(4) slobodog izbora za korisnike dotičnih sredstava plaćanja. ECB-ov vrhovni cilj je osigurati stabilnost cena. Za podršku ovom cilju, banka obezbjeđuje sigurnu likvidnost centralnih banaka, u formi rezervi koje drže centralne banke, kao i novčanica (posljednje je jedino beleženo sa statusom zakonskog sredstva plaćanja u eurozoni).
Ako je Evropa za ukidanje novca, moraće odseći direktnu vezu sa novcem centralne banke. U demokratiji, takva veza pomaže javno prihvatanje nezavisnosti centralne banke jačanjem poverenja i podrškom naroda u delotvornom provođenju monetarne politike.
ECB će nastaviti omogućavati novčanice. Takođe ćemo dalje olakšavati razvoj integrisanog, inovativnog i konkurentnog tržišta rešenja za maloprodajna plaćanja u eurozoni. Ako jednog dana keš bude zamenjen sredstvima elektronskog plaćanja, ta odluka mora odražavati volju naroda, a ne silu lobističkih grupa.
(Članak Yvesa Merscha, člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke za Project Syndicate, 28. aprila 2017. godine) -
Svedjani postati bezgotovinsko drustvo do marta 2023.
Švedska je jedna od vodećih zemalja u svetu čije stanovništvo koristi većinom bezgotovinsko plaćanje, a 24. marta 2023 je datum kada bi prema istraživanju mogla postati prva država u kojoj se novčane transakcije odvijaju u potpunosti bezgotovinski.
Upotreba kreditnih kartica u toj zemlji je ustaljena praksa, a nedavno istraživanje pokazalo je da 900 banaka od njih 1600 na području Švedske više ne čuva novac u obliku gotovine, te u budućnosti neće primati gotovinu uopšte. Cirkulacija gotovine je od 2009. godine do danas pala za 50 posto.
Šveđani kreditne kartice koriste u proseku tri puta više nego drugi Evropljani.
Švedska će se oslanjati na Bitcoin kako bi došla korak bliže bezgotovinskom društvu. Već sada većina transakcija u Švedskoj odvijaju se putem kreditnih kartica i drugih digitalnih mehanizama plaćanja. Ljudi mogu bilo koju novčanu transakciju obaviti putem digitalnog plaćanja, što je dovelo do povećanog broja korištenja digitalnih novčanih surogata umesto gotovine, navodi TechJuice.
Osim toga, lična sigurnost je još jedan od razloga zašto ljudi nisu voljni da nose gotovinu u svom novčaniku. Digitalni novac je sigurniji i teže ga je otuđiti. Uz Bitcoin ljudi neće morati da imaju otvoren bankovni račun niti telefon, što je još jedna od prednosti bezgotovinskog društva.
Početkom ovog meseca Dubai je najavio uvođenje vlastite digitalne valute pod nazivom ’emCash’, dok se Švedska oslanja na Bitcoin umesto stvaranja vlastite valute. -
VESTI
