DEUTSCHE BANK: GOTOVINA ZA DESETAK GODINA NECE POSTOJATI
Izvrsni direktor jedne od najvecih evropskih banaka rekao je kako gotovina vise nece postojati u iducoj deceniji. Gotovina u iducih desetak godina verovatno nece postojati. Nema potrebe za to, to je strasno neucinkovito i skupo, rekao je John Cryan, izvrsni direktor Deutsche Banka, tokom rasprave o finansijskoj tehnologiji u Davosu. Diskusiju je obelezila izjava predsjednika Uprave Paypala, Dana Schulmana, koji je rekao kako je cyber kriminal najveca pretnja finansijskoj industriji, pise N1. Sledeci veliki stres je taj da ce finansijski sistem biti hakovan u trajanju jednog ili dva dana, rekao je Schulman.
YVES MERSCH: ZASTO JE EVROPI JOS POTREBAN KES
Platni sistemi u Evropi se suocavaju prevratom. Uz digitalnu revoluciju ponuda za podmirenje transakcija je sve brza i prakticnija, i cini se da novac za neke nema buducnosti. Ali, otpis novcanica i kovanica u ekonomiji bi bio greska. Opcije bezgotovinskih placanja su se umnozile u posljednjih nekoliko godina. Kreditne kartice, online transferi i direktna debitna placanja su vec dobro etablirani. Sada, resenja digitalnog placanja putem smartfonea i mobilni novcanici takodje postaju popularni. Pojava potencijalno remetilackih inovacija kao sto su distribuirane ledger tehnologije ukazuje da daljnje moguce temeljne promene mogu biti na horizontu.
Nezavisno od tih novih i nastajucih opcija, postoji niz studija koje lobiraju za ukidanje kesa. Zagovornici bezgotovinskog drustva spadaju u tri razlicita tabora. Prvi tabor cine alhemicari, koji zele prevladati ogranicenja da nulta donja granica (ZLB) namece monetarnu politiku. Drugi, tabor zakona i reda zeli otkazati osnovno sredstvo placanja za nezakonite aktivnosti.
I treci tabor je FINTECH (finansijske tehnologije), alijansa koja ocekuje velike poslovne mogucnosti koje proizilaze iz eliminacije visokih troskova cuvanja, izdavanja i upravljanja novcem sa cime se finansijska industrija trenutno suocava. Ali argumenti za napustanje bezgotovinskog placanja ne drze vodu. Pocnimo sa slucajem alhemicara. Istina je da, u okruzenju vrlo niskih kamatnih stopa, vodjenje monetarne politike postaje tesko.
Ipak, iskustvo je pokazalo da se efektivna donja granica razlikuje od ZLB-a. Doista, negativne kamatne stope su radile, bez pokretanja placanja gotovinom, posebno u kombinaciji s direktnom kupovinom imovine, dugorocnih kreditnih operacija (ukljucujuci „fixed-rate full allotment” i „ciljane” varijante), i drskim rukovodstvom. Kao takve, negativne kamatne stope bi trebale biti nerazumljive kao specifican instrument nestandardne monetarne politike razlicit od niskih kamatnih stopa.
Slucaj tabora reda i zakona za zabranu gotovine takodje ne moze izdrzati detaljno ispitivanje. Delujuci kao cuvanje vrednosti i sredstvo placanja, gotovina ispunjava vaznu drustvenu funkciju za mnoge legalne gradjane. Da li bi iko sugerisao zabranu privatnog vlasnistva luksuznih automobila ili dragulja zbog kriminalaca koji su poput njih? Nanosenje stete pristojnoj vecini u odnosu na kaznjavanje ponasanja manjine je poput lomljenja oraha maljem – i razbijanje stola u procesu.
Konacno, FINTECH savez obecava da, sa svojim inovativnim resenjima digitalnog placanja, moze olaksati vodjenje finansijskog poslovanja. Kupci vise ne moraju nositi gotovinu ili traziti bankomate. Ali, otvoreno je pitanje da li ce jos uvijek vrlo fragmentirani sektor digitalnog placanja pomoci kupcima vise nego kompanijama koje nude rjesenja za placanje.
Postoji veliki problem s argumentima za bezgotovinsko drustvo: vecina ljudi, barem, u eurozoni, ne zeli to. Prema jos neobjavljenom istrazivanju Evropske centralne banke od 65.000 stanovnika eurozone, gotovo 80% svih point-of-sale transakcija (mesto gde su proizvod ili usluga kupljeni) obavljaju se gotovinom; te u smislu vrednosti, vise od polovine placanje se vrsi u gotovini.
Kao sto je cesto slucaj u Evropi, postoje razlike medju drzavama clanicama: udio novcanih transakcija krece se u rasponu od 42% u Finskoj do 92% u Malti. Ali, sveukupno, javna predanost gotovini i dalje je snazna – i postaje jaca. Naime, rast i ukupna potraznja za gotovinom su nadmasili rast nominalnog BDP-a. U posljednjih pet godina, prosecna godisnja stopa rasta novcanica eura je 4,9% po vrijednosti i 6,2% po komadu. Ovo povecanje ukljucuje apone koji se pretezno koriste za transakcije, a ne za stednju.
Ovi rezultati potvrdjuju prikladnost ECB-ovog neutralnog stava u vezi s placanjima, sto omogucuje i novcana i bezgotovinska placanja. Ovaj pristup temelji se na cetiri nacela:
(1) tehnoloske sigurnosti,
(2) efikasnosti,
(3) tehnoloske neutralnosti, i
(4) slobodog izbora za korisnike doticnih sredstava placanja. ECB-ov vrhovni cilj je osigurati stabilnost cena.
Za podrsku ovom cilju, banka obezbjedjuje sigurnu likvidnost centralnih banaka, u formi rezervi koje drze centralne banke, kao i novcanica (posljednje je jedino belezeno sa statusom zakonskog sredstva placanja u eurozoni). Ako je Evropa za ukidanje novca, morace odseci direktnu vezu sa novcem centralne banke. U demokratiji, takva veza pomaze javno prihvatanje nezavisnosti centralne banke jacanjem poverenja i podrskom naroda u delotvornom provodjenju monetarne politike.
ECB ce nastaviti omogucavati novcanice. Takodje cemo dalje olaksavati razvoj integrisanog, inovativnog i konkurentnog trzista resenja za maloprodajna placanja u eurozoni. Ako jednog dana kes bude zamenjen sredstvima elektronskog placanja, ta odluka mora odrazavati volju naroda, a ne silu lobistickih grupa. (clanak Yvesa Merscha, clana Izvrsnog odbora Evropske centralne banke za Project Syndicate, 28. aprila 2017. godine)
SVEDJANI POSTATI BEZGOTOVINSKO DRUSTVO DO MARTA 2023.
Svedska je jedna od vodecih zemalja u svetu cije stanovnistvo koristi vecinom bezgotovinsko placanje, a 24. marta 2023 je datum kada bi prema istrazivanju mogla postati prva drzava u kojoj se novcane transakcije odvijaju u potpunosti bezgotovinski.
Upotreba kreditnih kartica u toj zemlji je ustaljena praksa, a nedavno istrazivanje pokazalo je da 900 banaka od njih 1600 na podrucju svedske vise ne cuva novac u obliku gotovine, te u buducnosti nece primati gotovinu uopste. Cirkulacija gotovine je od 2009. godine do danas pala za 50 posto. svedjani kreditne kartice koriste u proseku tri puta vise nego drugi Evropljani. svedska ce se oslanjati na Bitcoin kako bi dosla korak blize bezgotovinskom drustvu. Vec sada vecina transakcija u svedskoj odvijaju se putem kreditnih kartica i drugih digitalnih mehanizama placanja. Ljudi mogu bilo koju novcanu transakciju obaviti putem digitalnog placanja, sto je dovelo do povecanog broja koristenja digitalnih novcanih surogata umesto gotovine, navodi TechJuice.
Osim toga, licna sigurnost je jos jedan od razloga zasto ljudi nisu voljni da nose gotovinu u svom novcaniku. Digitalni novac je sigurniji i teze ga je otudjiti. Uz Bitcoin ljudi nece morati da imaju otvoren bankovni racun niti telefon, sto je jos jedna od prednosti bezgotovinskog drustva. Pocetkom ovog meseca Dubai je najavio uvodjenje vlastite digitalne valute pod nazivom ’emCash’, dok se svedska oslanja na Bitcoin umesto stvaranja vlastite valute.
