Zlatna groznica 21. veka nagovestava krah tradicionalnih valuta

Datum objave: 11.08.2019.
Cena zlata je dostigla rekordnu vrednost za poslednjih sest godina, dostigavsi 1.500 dolara za uncu. Analiticari, imajuci u vidu nestabilnu situaciju u svetu, ocekuju da ce njegova vrednost i dalje rasti.

Cena zlata od pocetka godine porasla je za 17 odsto i nastavice da raste. Tradicionalno, investitori ulazu u zlato kada od ekonomije ne ocekuju nista dobro, smatra analiticar profesor Valentin Katasonov, predsednik Ruskog ekonomskog drustva "S. F. Sarapov".

„Rast cene zlata je indikator da se situacija u svetu pogorsava. Moze se desiti da tradicionalna sredstva za placanja postanu neprikladna. Na primer, zbog devalvacije, ili unistenja neke drzave koja je stampala neku valutu. Zlato je cvrsta valuta, koja se skuplja u periodu kada se ocekuju katastrofe", misljenja je ruski analiticar.

A svet je pun nesuglasica velikih sila, koje potresaju trziste. Zabrinutost izazivaju trgovinski rat Kine i SAD, snizenje kamatne stope u SAD, slabljenje pozicije americke valute, devalvacija juana, sankcije Zapada prema Iranu, Venecueli, Rusiji, konflikt zapadnih drzava sa Iranom u Persijskom zalivu, "bregzit", ali i losa statistika svetskih ekonomija. Na primer, najjaca ekonomija u Evropi-Nemacka, pokazala je najgori rezultat za poslednjih 10 godina. Sve ovo obeshrabruje investitore i primorava ih da se osiguravaju kupovinom zlatnih poluga. Zlato predstavlja zastitu od inflacije i od talasanja na berzi i instrument je diversifikacije investicionog portfolija.

Povratak zlatnom standardu?

Katasonov podseca da je cena zlata vestacki spustana vise od 30 godina. Godine 1976. na Jamajci je odrzana konferencija, ciji je rezultat bila demonetizacija zlata. Zlato je prestalo da bude novac. Tu ulogu je preuzeo dolar.

"Dejure je doslo do demonetizacije zlata, ali nije defakto. Zlato je ostalo konkurent dolaru. To je uticalo na porast cena tog dragocenog metala na svetskom trzistu. Amerika je dugo snizavala cenu zlata, pustajuci u promet svoje zlatne rezerve", objasnio je profesor.

"sto je veca cena zlata, to je slabiji dolar", navodi Katasonov, koji ima teoriju da je u toj borbi sa zlatom Amerika iscrpela svoje zlatne rezerve.

Medjutim, mala je verovatnoca da se moze vratiti zlatni standard. Drzave su se suvise zaglibile u kredite u dolarima i u americkim hartijama od vrednosti.

"U savremenom svetu je nemoguce privezati valutu ni za jedan metal, sirovinu ili neki drugi resurs. To je prosli vek valutnih sistema", rekao je jednom prilikom bivsi ministar finansija Rusije Aleksej Kudrin.

To drzave znaju, pa se usredsredjuju na koriscenje nacionalnih valuta u medjusobnoj trgovini (na primer rublja i juan).

Rusija dostigla rekord SSSR-a

Tokom prosle godine, centralne banke su kupile maksimalnu kolicinu zlata od 1971. godine. Najveci kupac je bila Rusija, sa 274,3 tone dragocenog metala. Za njom slede Kina, Madjarska, Poljska, Egipat, Kazahstan i Indija. Uglavnom su zlato kupovale centralne banke 651 tonu.

Za sada najvise zlatnih rezervi, prema zvanicnim podacima, poseduju SAD 8.133,5 tona. Na drugom mestu je Nemacka, sa 3.367,9 tona (54 odsto svih rezervi), Italija (2.451,8 tona), Francuska (2.436 tona), a petorku zatvara Rusija sa 2.207 tona zlata.

Ako se zlato preracuna u dolare, zlatne rezerve Rusije se krecu u vrednosti od oko 100 milijardi dolara. Ako se podsetimo da su najvece rezerve zlata SSSR-a zabelezene 1941. godine-2.800 tona, videcemo da se Moskva ubrzano krece ka toj cifri. Medjutim, problem predstavlja i ogranicena proizvodnja. U celom svetu se proizvede svega 4.300 tona ovog dragocenog metala.

Ipak, Rusija je dostigla drugi rekord SSSR-a: proizvela je 304 tone zlata, koliko je poslednji put bilo zabelezeno 1988. godine. Sibirska prostranstva su veoma darezljiva.

Izvor: Sputniknews.com