Telefon
-
-
Telefon
+381 69 123 45 70
-
Email
zlataregold@gmail.com
Telefon
Telefon
Ulaganje u digitalno, virtualno ili papirnato zlato ulagacima moze doneti kratkorocne profite, medjutim, njegova svrha nije ocuvanje dugorocne bezbednosti. U slucaju da ekonomska kriza uzme maha i da se temelji svetskog monetarnog sistema zatresu, samo ce fizicko zlato zadrzati svoju vrednost. Iako mnogi smatraju da je posedovanje zlata na papiru ili u digitalnom zapisu sigurno, u trenutku raspada monetarnog ili finansijskog sistema, cela investicija moze nestati preko noci. Institucije koje garantuju bezbednost virtuelnih uloga bice najvise pogodjene krizom, a samim time ce i njihova, odnosno imovina investitora biti ugrozena.
Razvojem tehnologije stvorene su nove mogucnosti ulaganja u plemenite metale. ETF-ovi (eng. Ekchange Traded Funds) najcesci su oblik ulaganja u "papirnato" zlato. Moguce ih je kupiti putem brokerskih kuca. To su zapravo akcije kompanija koje ulazu u zlato, odnosno deonice cija je cena vezana uz vrednost plemenitog zutog metala. Uz njih, na trzistu je prisutno jos nekoliko oblika virtuelnog zlata. Digitalno zlato i bankovni racuni u zlatu ulagacima daju mogucnost ulaganja u plemeniti zuti metal otvaranjem racuna u bankama. Zlato se fizicki i dalje nalazi u sefovima banaka te u slucaju propasti monetarnog sistema lako moze propasti i vas ulog. Jos jedan sve popularniji oblik ulaganja jest ulaganje u akcije rudarskih kompanija.
Kupovinom tih vrednosnih papira, investitori zapravo ne kupuju rafinirano, oblikovano zlato spremno za pustanje na trziste, nego neiskopano zlato u zemlji. Svi ovi nacini ulaganja u zuti metal mogu doneti profit ukoliko cena zlata poraste, ali nedostaje im bitna karakteristika ulaganja u plemeniti zuti metal - dugorocna bezbednost i stabilnost.
Ako je cilj ulaganja profit na kratkorocnom rastu cene plemenitih metala, ulaganje u gore navedene oblike papirnatog zlata nije losa opcija. Problem kod spomenutih oblika ulaganja jest u tome sto investitor zlato ne drzi u ruci. Zlato, koje na papiru pripada ulagacu, pod fizickom je kontrolom neke trece strane. Investitor poseduje samo obecanje banke, neke druge financijske institucije ili rudarske kompanije da ce, kada on to pozeli, moci podici svoj ulog. U slucaju problema u bankarskom sektoru, postoji mogucnost da ulog bude izgubljen, jednako kao i u slucaju ulagaca koji su ulagali u dionice ili posedovali stednju u valutama prije bankovnog ili dionickog kraha.
To se u finansijskom zargonu naziva rizik trece strane . Ako propadne samo jedna institucija koja se bavi prodajom papirnatog zlata, verovatno nece biti problema po celi sistem. Ukoliko se vise njih istovremeno nadje u problemima, tada postoji znatna mogucnost da kupci nece dobiti niti svoj ulog, a kamoli moguci profit. Jedan od razloga zasto investitori kupuju zlato jest i taj da bi se osigurali od moguceg kraha monetarnog sistema. U slucaju velike finansijske krize, fizicko zlato garant je sigurnosti. Papirnato zlato u tim trenucima postaje samo prazno obecanje.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka proteklog su meseca dogovorili da ce koristiti sve monetarne, fiskalne i strukturne alate kako bi sprecili ulazak evrozone u deflaciju. Nakon sto je objavljeno da je evrozoni zapretio znacajan agregatni pad cena roba i usluga, mnogi ucesnici na trzistu ocekuju da ce Evropska centralna banka na sastanku u prvoj polovine marta doneti nove mere, odnosno da ce dodatno povecati negativne kamatne stope na depozite banaka. Ideja iza takvog poteza jest obeshrabriti stednju gradjana i nametnuti potrosnju. Uvodjenjem negativnih kamatnih stopa bice smanjen oportunitetni trosak drzanja zlata, a povecan trosak drzanja novca u banci. To bi moglo dovesti do odliva novca iz bankarskog sistema u plemenite metale, sto bi moglo dodatno podstaci rast cene zlata i srebra.
Negativne kamatne stope su, uz kvantitativno oslabljivanje (eng. Kuantitative Easing), najjace oruzje centralnih planera za ugrozavanje bogatstva gradjana. Pitanje je kako ce stedise reagovati ukoliko banke na njih pokusaju prebaciti kamatni trosak sto ga namecu centralne banke. Jer, zasto bi iko ostavljao novac banci, i pri tome dobio nazad manje nego sto je ulozio zato sto vam banka "gricka" glavnicu?
Kamatne stope "u negativi" donedavno su bile potpuno nezamislive. A onda je svedski Riksbank postao prva centralna banka na svetu koja je 2009. godine uvela negativne kamatne stope. Sledili su je Danska i svajcarska, koje takodje naplacuju skladistenje depozita na racunima banaka. Sredinom 2014. Evropska centralna banka prvi je put zasla u podrucje negativnih kamatnih stopa. Japan je poslednji u nizu drzava koje su uvele negativne kamatne stope na depozite.
Guvernerka americke centralne banke Janet Iellen ovoga je meseca izjavila kako ne iskljucuje mogucnost i da se Sjedinjene Americke Drzave pridruze navedenim zemljama. "Ako se uslovi promene i ako budemo smatrali da je potrebna veca podrska privredi, tada je jedno od potencijalnih resenja i uvodjenje negativnih kamatnih stopa", rekla je Iellen.
Centralni planeri, svi redom Keinesijanci, veruju da povecanje potraznje pokrece privredu. Zato je njihov cilj uvek isti - odvratiti gradjane od stednje te ih primorati na sto vecu potrosnju. Resenje problema koji ce nastati zbog naplacivanja stednje bit ce, izmedju ostalog, stednja u zlatu. U vremenima negativnih kamatnih stopa, drzanje novca u banci donosi gubitak te zlato, iako ne donosi nikakvu kamatu, postaje pozeljnije ulaganje. Centralne banke zele odvratiti komercijalne banke da novac drze kod njih.
Cilj im je naterati ih da ga milom ili silom plasiraju privredi, kako bi se gradjani i preduzeca sto vise zaduzili i potrosnjom podstakli proizvodnju. Zbog toga su kamatne stope postepeno snizavane, sve dok nisu postale manje od nule. Ovaj poslednji potez, prelazak u do sada neistrazenu teritoriju negativnih kamatnih stopa zapravo je mera pokrenuta iz kompletno ocaja. Vestacko nisko postavljene kamatne stope kratkorocno mozda i pomognu privredi, ali dugorocno to stvara samo jos vece teskoce - stvaranje ekonomskog balona koji ce sigurno u odredjenom trenutku da pukne.
Ljudi koji stede novac kako bi u buducnosti kupili neko skupo dobro poput automobila ili kuce teze ce to ciniti uz negativne kamatne stope. Ovim potezom stedise se podsticu na kupovinu dobara na kredit, pozajmljenim novcem. Veca potraznja za dobrima povecace im cenu, sto ce opet ici u korist onih koji novac mogu pozajmiti, a to su ljudi koji vec imaju neku imovinu koju mogu dati u zalog. Oni sa najboljim kreditnim rejtingom najvise ce profitirati, dok ce najgore proci oni koji niti sada nemaju dovoljno. Ljudi bez imovine ili pojedinci sa malim primanjima, tesko ce moci do kredita potrebnog za kupovinu skupih dobara.
Negativne kamatne stope osmisljenje su kako bi produzile zivotni vek sadasnjeg sistema, vestackim podsticanjem privrede. Time ce se samo produziti trajanje agonije, ali kraj ovakve politike mora doci. Intelektualni otac danasnjih centralnih planera, John Mainard Keines jednom prilikom je izjavio: "Na dugi rok svi smo mi mrtvi". Malo koga danas medju politicarima i ekonomistima zanima dugorocna bezbednost i stabilnost. Zanima ih samo "resavanje" trenutnih, gorucih problema bez obzira na buducnost. Mnogi mudri ulagaci u ovakvim se situacijama okrecu drugim oblicima stednje, ulaganju u plemenite metale. Prema podacima poslovnog lista Vall Street Journal, kroz istoriju je vrednost zutog metala rasla kada su kamatne stope padale, odnosno kada su bile nisko postavljene. U nestabilnim vremenima, kad preti ekonomska kriza, zlato je sigurna luka.
Vlade mnogih svetskih drzava nastoje znatno ograniciti upotrebu gotovine u svakodnevnim placanjima. Ovo postepeno ogranicavanje upotrebe gotovog novca samo je priprema za njihov konacni cilj - potpuno ukidanje gotovine. Iza ove ideje stoji zelja drzave da u potpunosti kontrolise tok novca. Korak po korak, svakim novim zakonom sve su blize ispunjenju svog cilja, a opravdanja su uvek slicna: rat protiv droge ili kriminala, borba protiv terorizma, rat protiv siromastva, odnosno veca sigurnost postenih gradjana. Jedan od najuglednijih medjunarodnih poslovnih listova, britanski Financial Times, letos je objavio clanak pod nazivom "Penzionisanje jos jednog varvarskog relikta". "Varvarski relikt", naziv kojega je 1923. poznati britanski ekonomista John Mainard Keines prorocki upotrebio za zlato, sada oznacava novog neprijatelja drzavne kontrole - gotovinu.
Napretkom tehnologije tehnicki preduslovi za uvodjenje drustva bez gotovine vec su stvoreni. Ono sto preostaje je dobijanje podrske javnosti. Kada bi preko noci doneli zakon kojim se ukida gotov novac, doslo bi do masovne pobune gradjana. Iz tog razloga prema cilju idu postepeno, a vec je napravljen velik deo posla. Zabranjena je isplata plata i penzija na ruke, odnosno u gotovini. U Srbiji je zakonski ogranicena upotreba gotovine u ekonomiji. Prema najnovijoj verziji Zakona o sprecavanju pranja novca i finansiranja terorizma , sve transakcije u gotovini koje iznose vise od 15.000 evra, moraju se prijaviti nadleznim organima.
U zadnjih par godina nekoliko je evropskih drzava uvelo ogranicenja na gotovinsko placanje. Italija i Francuska su ogranicile gotovinske transakcije za iznose iznad 1.000 evra, dok je spanija to isto ucinila za sve transakcije iznad 2.500 evra. U Rusiji, koja nije deo Evropske Unije, takve su transakcije ogranicene ukoliko iznos prelazi 10.000 evra.
Skandinavske zemlje najblize su donosenju odluke o ukidanju papirnog novca. U svedskoj vecina banaka vise ne posluje s gotovinom. Pocetkom ove godine najveca norveska banka DNB pozvala je Vladu na potpuno napustanje gotovog novca, dok je Danska trgovinska komora zatrazila da trgovine i pojedine drzavne sluzbe dobiju zakonsku mogucnost odbijanja gotovinskog placanja.
Mediji imaju vaznu ulogu u pripremanju terena za ukidanje gotovine. Ocrnjuju koriscenje gotovog novca, predstavljaju ga kao nesto nazadno, prljavo i zastarelo, kao varvarski relikt kojem nije mesto u modernim drustvima. Uz medije, najveci saveznici drzava u ukidanju gotovine su banke. Kada se placa novcanicama, banke od tih transakcija nemaju nikakvog profita. Bezgotovinskim sistemima placanja banke bi pocele zaradjivati i naplacivanjem naknada za provedene transakcije.
Ukidanjem gotovine nestala bi i mogucnost navale stedisa na depozite u bankama. Naime, ako veliki broj stedisa odluci podici svoje uloge iz banaka, dogadja se da banke ne mogu isplatiti sve depozitare i onda nastaje panika. Kada u potpunosti ukinu gotov novac, tada ce nestati i mogucnost navale na banke jer stedise nemaju sto traziti na salterima filijala.
Jednim potezom resio bi se mozda i najveci problem u funkcionisanju bankarskog sistema. U zadnje vreme raste broj drzava u kojima se govori o negativnim kamatnim stopama na depozite. stedise tako zapravo gube novac koji je orocen u banci, jer je kamata blizu nule, sto je daleko ispod stope inflacije. Zabranom gotovine gradjani bi bili prisiljeni da svoj novac drze u banci, a to bi zapravo predstavljalo prisilno izvlastenje imovine gradjana. Tim potezom, gradjanima bi se, umesto stednje, nametnula potrosnja.
Razumljivo je da u nesigurnim vremenima gradjani zele da stede. Ukoliko vlade uspeju u eliminaciji gotovine, niko vise nece moci posedovati novac van bankarskog, odnosno, finansijskog sistema. stednjom unutar sistema, gradjani ce samo gubiti svoje bogatstvo. Istovremeno im se oduzimaju i licna sloboda i stecena imovina. Vec hiljadama godina ljudi sirom sveta plemenite metale smatraju oblikom novca. Zlato i srebro mogli bi zameniti gotovinu kao anonimno sredstvo placanja, ali i kao jedini nacin stednje. Novonastala situacija mogla bi imati velikog uticaja na rast cene investicionog zlata.