ZLATO I EKSTREMNI POREMECAJI

COVID 19, izazvao je svetsku pandemiju.

Nenajavljeno se pojavio 2020 godine i stavio celi svet u isti camac. U svetu je nastao pravi stampedo u borbi sa nevidjeno opasnim neprijateljem. Svaki dan borimo se da sacuvamo nase najdraze, nase bake i deke, nase komsije. Nazalost, bolest je opaka i svaki dan odnosi veliki broj zivota. Svi segmenti drustva ukljuceni su u borbu, vojni i civilni sektor .
Najbolja zastita jesu preporuke izdate od strane Svetske zdravstvene organizacije : Socijalna distanca i ostanak kuci. Pokazalo se, da nas inicijalno stiti nas imunitet . Imunitet se ne stvara preko noci, vec je za to potrebno izvesno vreme.

COVID 19, promenio je subjektivno i objektivno zivot svakog coveka.

COVID 19, paralisao je privredne tokove u najvecem delu. Vlade donose pozitivne mere, da spase svoje ekonomije.
Ni svetsko trziste zlata nije ostalo imuno. Desio se poremecaj - najveci proizvodjaci zlata u svetu suspendovali su svoju proizvodnju zbog zastite ljudskih resursa i zbog sprecavanja daljeg sirenja bolesti. Ako zelimo da gradimo finansijski imunitet, Covid 19 nam je jasno pokazao da to ne mozemo raditi u ekstreminim situacijama, kakva je ova.
Kao sto je unosenje vitamina najbolja zastita za ljudski imunitet, tako je kupovina zlata najbolji nacin za stvaranje finansijakog imuniteta.
Svaki pojedinac, svako privredno drustvo moze da stiti svoj kapital, tj. svoju aktivu na taj nacin. Ako dosadasnja progresija privrednih tokova promeni svoj smer usled pandemije, cena zlata ce osetno porasti. Iskreno se nadamo i boricemo se kao deo socijalne zajednice da do toga ne dodje. Investiciono zlato moze da se unovci i u ekstremnim situacijama, kakva je ova .

VELIKA EKONOMSKA RECESIJA 2008 GODINE

Pre pandemije, slican fenomen zahvatio je svestko trziste zlata 2008 godine. Te godine svet je usao u recesiju jakog intenziteta ciji se vremenski epicentar dogodio 2011 e godine. MMF je 2009- e godine proglasio globalnu recesiju. Posmatrajuci obim i snagu recesije , MMF je zakljucio da se radi o najvecoj recesiji posle drugog svestskog rata .
Recesiji su prethodile: Americka finansijska kriza 2007 /2008 godine i americka hipotekarna kriza 2007/2008 godine.
Da bi se shvatio volumen negativnog uticaja recesije, dovoljno je pogledati stope rasta drustvenog bruto proizvoda. U godinama pre recesije kretale su od 5 % do 7 %, a godinama recesije bile su u okviru izmedju 0-1%.

Recesija nije pogodila isto celi svet. Severna Amerika i Evropa su najgore prosle, nasuprot njima Kina i Indija su belezile znacajne stope rasta u tim godinama.
Godine pre krize, karakterisao je prekomeran rast cena imovine .
Cene nekretnina, firmi, hartija od vrednosti i drugih imovinskih klasa vrtoglavo su rasle .
Usled krize, doslo je do enormnog pada ekonomske aktivnosti, smanjenja obima medjunarodne trgovine, rasta nezaposlenosti, pada cene dobara itd .
Neki ekonomisti, tvrdili su da je ovo najveca kriza posle ,,Velike Depresije ". U vremenskom okviru koji je zahvatila recesija, prodaja zlata u celosti je obustavljena, a njegova vrednost u tom periodu porasla je za neverovatnih 280 %.

STA JE RECESIJA ?

Recesija predstavlja ekonomsku pojavu gde DBP ( drustveni bruto proizvod neke ekonomije belezi pad dva kvartala uzastopno .

Recesija predstavlja, normalnu ekonomsku pojavu u toku ekonomskog ciklusa u kom nakon nekoliko godina rasta ekonomske aktivnosti, dodje do njenog smanjenja. U zadnjem veku u Sjedinjenim Americkim Drzavama pojavilo se 14 recesija. Najcesce su se desavale na 5 godina i trajale su duze od godinu dana.

VELIKA EKONOMSKA KRIZA -VELIKA DEPRESIJA 1929 GODINE

Velika ekonomska kriza ili Velika depresija je globalni ekonomski krah koji je počeo 1928. godine i trajao do 1939. Bio je to najduži i najoštriji sunovrat koji je ikada iskusio industrijalizovani Zapadni svet. Počela je u Sjedinjenim Državama padom berze 29.10. 1929. godine, na dan poznat kao Crni utorak, rezultovala drastičnim padom autputa, dramatičnim rastom nezaposlenosti i akutnom deflacijom. Ali, ni kulturno-sociološke posledice nisu bile ništa manje destruktivne, posebno u SAD, gde je Velika depresija po razornom uticaju na društvo na drugom mestu, odmah iza Građanskog rata..

Početak i snaga Velike depresije razlikuju se među državama. Depresija je posebno bila teška i duga u SAD i državama Evrope koje su došle do nezaposlenosti od 25 % i 33 %, manje u Japanu i većem delu Latinske Amerike. Najgora depresija ikada je posledica kombinacije više faktora. Pad agregatne tražnje, finansijska panika i juriš na banke, nesinhronizovane ekonomske politike nacionalnih vlada uzrokovale su drastičan pad autputa i ekonomske šokove.

Zlatni standard, koji je blisko povezivao sve države sveta u mrežu fiksnih deviznih kurseva, igrao je ključnu ulogu u transmisiji američkog ekonomskog sunovrata ka drugim zemljama. Oporavak od Velike depresije u velikoj meri je podstaknut odbacivanjem zlatnog standarda i politikom fiskalne ekspanzije (i monetarne, premda monetarna politika u to vreme još nije bila u potpunosti determinisana), koja ne bi bila moguća u uslovima zlatnog standarda. Velika depresija dovela je do fundamentalnih promena ekonomskih institucija, kao i što je u žižu ekonomske teorije i politike lansirala Džona Mejnarda Kejnsa, koji je pored uspostavljanja makroekonomije i doktrine fiskalne ekspanzije ostao upamćen po izjavi: „Dug rok ne postoji. Na dugi rok svi smo mrtvi.“
Nedugo, nakon ukidanja ZLATNOG STANDARDA, cena zlata uvecala se neverovatnih jedanaest puta.