VISAK NOVCA PRETVORITE U PLEMENITI METAL

Cena zlata, poslednjih meseci raste laganom progresijom prema novom maksimumu. Postoji vise faktora koji determinisu cenu zlata na svetskom trzdjistu.

Prvi faktor koji utice na cenu najvrednijeg plemenitog metala jeste vrednost dolara. Kada dolar krene progresivnim tempom da raste, cena zlata opada, a kada dolar pocne da gubi vrednost, cena zlata pocinje da jaca.

Drugi bitan faktor koji utice na cenu zlata jeste inflacija. Kada vrednost novca pada u odnosu na vrednost proizvoda i usluga koji se kupuju, ljudi pribegavaju ulaganju u zlato, kako bi sacuvali kupovnu moc novca.Prihvatljiva inflacija na svetskom nivou je 2 %. Svaki rast cene zlata iznad tog nivoa predstavlja zaradu za potencijalne ulagace.

Treci bitan faktor jesu referentne kamatne stope. U koliko su one niske, to stednju cini neatraktivnom (neisplativom ), zbog niskih prinosa, zbog cega sve veci broj broj ulagaca stedne depozite iz banaka alocira u zlato.

U 2017 godini je, samo u Nemackoj doslo do alokacije 18 milijardi evra iz stednih depozita u investiciono zlato. Kao razlog se navode niske i minusne kamatne stope, koje banke daju na stednju gradjana.

U zadnje vreme, primetan faktor koji utice na cenu zlata su odluke vlada vodecih svetskh ekonomija: Nemacke, Rusije, Madjarske i Turske, da svoje zlatne rezerve cuvaju u svojim zemljama. Kao najveci kupci zlata pojavljuju se Indija i Kina, koje na taj nacin zele sacuvati kupovnu snagu svojih valuta.

U Rusiji, EU i SAD se cesto mogu cuti sugestije sa vodecih finansijkih pozicija, da gradjani treba da planiraju svoju finansijsku stabilnost. Sve cesce se mogu cuti saveti da novac koji se ne koristi obavezno treba sacuvati u zlatu.

Imajuci u vidu napetost oko Irana, i odluku da se nafta prodaje za kinesku valutu juan, ocekuje se slabljenje americkog dolara, a samim tim i skok cene zlata u svetu.

Nase zakonodavstvo od 2018. godine zlato prepoznaje kao investicioni instrument, i kao takvog ga oslobadja poreza na dodatu vrednost. Na taj nacin je nasim gradjanima i kompanijama omoguceno da kupuju investiciono zlato bez poreskih opoterecenja.

Za male ulagace su najaktuelnije plocice od 10 i 20 grama. Za srednje ulagace najatraktvnija investiciona jedinica je zlatna poluga od 50 grama. Veliki ulagaci najvece interesovanje pokazuju prema zlatnim polugama od 100 i 250 grama. Ono sto kupci treba da znaju jeste da je cena zlata najveca u najmanjim investicionim jedinicama, a najmanja u najvecim. Prilikom kupovine bitan faktor koji treba da utice na odluku kupca jeste - prakticnost.