Srbija vratila u zemlju sve rezerve zlata zbog 'globalne nestabilnosti

Datum : 01.12.2021.
Izvor : slobodnaevropa.org

Zlato se tradicionalno drzi u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlace i kako bi se osigurale da u slucaju krize mogu da ga koriste.

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su cuvane u inostranstvu i trenutno raspolaze sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra, saopsteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Narodne banke Srbije (NBS).

Kao razloge vracanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj, NBS je navela da je "u ambijentu pojacane globalne neizvesnosti, zelela dodatno da poveca sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata".

Iako se u poslednjoj deceniji mnoge zemlje u svetu vracaju kupovini i skladistenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zastite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne rezerve.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabakovic izjavila je 23. novembra da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vucica "odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju".

Vucic je, kako je rekla, pre nekoliko meseci posle sastanka sa predstavnicima Medjunarodnog monetarnog fonda, pitao "da li su rezerve zlata Srbije napolju".

"Rekla sam da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu jos iz onog vremena. Vucic mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku – ne znas sta se u svetu desava", rekla je Tabakovic za televiziju Pink.Iz NBS nisu odgovorili na pitanje RSE o kakvom je konkretnom riziku govorio predsednik Srbije.

Zasto je zlato vraceno u Srbiju?

"Mi imamo dovoljno deviznih rezervi i bez tog zlata, ali to je za ne daj boze, ako dodje do nekih ljuljanja u svetu, da imamo zlata kod nas", rekao je za RSE ekonomista Sasa Đogovic.

"U slucaju zaista vecih poremecaja, cena zlata raste u odnosu na valute i onda ste sigurniji jer mozete da prodate odredjene kolicine. Zlato sluzi u teskim momentima kada su globalne ekonomske prilike nepovoljne ili u slucaju eventualnih politickih pritisaka i sankcija, da vam ne bi zamrzli rezerve negde u inostranstvu", kaze Đogovic.

Navodeci da zlatne rezerve cine 11,6 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje, iz NBS odgovaraju da je trend vracanja rezervi u maticne zemlje u poslednjih nekoliko godina prisutan u mnogim drzavama.

"Ovaj trend je posledica nastojanja da se poveca raspolozivost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, cinjenice da su u globalnom okruzenju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troskovi drzanja zlata veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troskovi skladistenja zlata u fizickom obliku, koji su prisutni u slucaju drzanja zlata u inostranstvu", saopstila je NBS.

Zlato i korona kriza

Jedna od danasnjih primarnih uloga zlata je diversifikacija rezervi. U vreme kriza, banke mogu biti prinudjene da stampaju vise novca kako bi sprecile ekonomska previranja, ali povecanje dovodi do devalvacije valute.

Zlato je, sa druge strane, ogranicena roba kojoj se zalihe ne mogu lako dodavati. Kao takvo, predstavlja prirodnu zastitu od inflacije. Odnos zlata i americkog dolara, jos jedne velike rezervne aktive, je dodatni element njegove privlacnosti. Kada dolar padne, vrednost zlata obicno raste, sto omogucava centralnim bankama da zastite svoje rezerve.

Zlato se tradicionalno drzi u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlace i kako bi se osigurale da u slucaju krize mogu da ga koriste. Sada se, prema recima ekonomiste Sase Đogovica, moze dovesti u vezu sa pandemijom korona virusa.

"Glavni globalni poremecaj je trenutno pandemija i koliko ce ona da traje, da li eventualno novi sojevi mogu prouzrokovati nova kolebanja na trzistu sto bi opet moglo da dovede do pada ekonomskih tokova. U tim slucajevima bi cena zlata ponovo rasla", kaze Đogovic.

Cena unce (oko 31 grama) zlata je 30. novembra iznosila 1.797 dolara.

Rekordna vrednost dostignuta je pocetkom avgusta 2020. godine u jeku pandemije kada je cena unce skocila na vise od dve hiljade dolara zbog slabljenja ove valute i ocekivanja novih mera koje su americke vlasti pripremale u cilju podrske ekonomiji.

Investitori su se pribojavali da bi paket mera mogao da podstakne i inflaciju pa je zlato medju najsigurnijim utocistima da se sacuva vrednost kapitala, prenela je agencija Reuters.

Stanje na finansijskom trzistu u narednom periodu, a time i cena zlata, u najvecoj meri bice odredjeno razvojem situacije oko pandemije i brzine ekonomskog oporavka.

Ko ima najvise zlatnih rezervi?

Centralne banke u svetu trenutno drze vise od 35.000 tona zlata.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), koji vodi evidenciju po drzavama, najvise zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Americke Drzave - 8.133 tona, sto je skoro 78 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje.

Slede Nemacka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa vise od 2.000 tona zlata. Znacajne kolicine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno sesto mesto na svetskoj listi.

Centralna banka Rusije trenutno poseduje 2.292 tone zlata, cime je kolicina u rezervama povecana na vise od 20 odsto. Rusija je dodatno povecala kupovinu 2018. godine posto su ulaganja u americke obveznice svedene na minimum nakon sto je Vasington uveo sankcije toj zemlji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, pise Reuters.

Koje zemlje vracaju zlato kuci?

Najveci cuvari zlata u svetu su FED (Federal Reserve Bank) u Njujorku i Banka Engleske (Bank of England) u Londonu.

Nemacka je 2013. godine pocela proces vracanja zlata u trezore Bundesbanke u Frankfurtu, s obzirom na to da je 70 odsto poluga nalazilo u centralnim bankama SAD i Francuske.

"Nemacka je povukla jedan deo svojih zlatnih rezervi koje je drzala u Americi. Drzala ih je u Americi jos iz vremena Hladnog rata, plaseci se pretnje sa Istoka. Vratila je to pre nekoliko godina, ali nije vratila sve", rekao je za RSE profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadasnji guverner NBS Dejan Šoskic.

Holandija je 2014. preselila iz Njujorka u Amsterdam oko 122 tone zlata. Holandska centralna banka saopstila je tada da je "u vreme finansijske krize bolje imati zlato pri ruci". Ova zemlja nastavila je da skladisti zlatne rezerve u Njujorku, Otavi i Londonu.

Austrija je polovinu zlatnih rezervi prebacila u Bec, dok se druga polovina nalazi u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.



Rumunski parlament usvojio je 2019. nacrt zakona kojim je zatrazio od nacionalne banke da vrati u zemlju gotovo celokupne rezerve zlata koje je drzala u Banci Engleske. Rumunska centralna banka saopstila je da placa visoke naknade za drzanje zlata u inostranstvu (71.000 dolara godisnje u vidu taksi), ali i da bi u zemlji rezerve bile lako dostupne u slucaju krize.

U poslednje vreme, clanice Evropske unije Poljska i Madjarska redovno dopunjavaju svoje zlatne fondove.

Madjarska je u martu utrostrucila zalihe na 94,5 tona, a centralna banka te zemlje saopstila je da je odluka o kupovini zlata podstaknuta "novim rizicima koji proizilaze iz pandemije korona virusa".


Zlatne poluge

"U vreme kada su kamatne stope blizu nule ili nekada cak i negativne, zlato ponovno dobija na atraktivnosti posebno kad uzmete u obzir nestandardne mere monetarne politike koje su podrazumevale veliko kreiranje novca. Ima neke logike vratiti ta sredstva, ali sa druge strane kod kuce vam sve ne sluze mnogo osim u slucaju nekih istocnih zemalja, kao recimo Rusije i Kine, ukoliko se plase medjunarodnih sankcija i zamrzavanja zlata u inostranstvu", kaze Dejan Šoskic.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabakovic izjavila je 18. avgusta predstavljajuci izvestaj o inflaciji da "niko ne zeli da rizikuje da imovinu nece moci da povuce iz bilo kojih razloga", ukazujuci na sporove "nekih drugih zemalja koje su drzale zlato u Londonu".

Iako guvernerka nije navela konkretan primer spora, Venecuela pod vodjstvom Nikolasa Madura od 2018. godine pokusava da vrati u zemlju oko 31 tonu zlata koju je cuvala kod Banke Engleske.

Kako je zlato Venecuele ostalo u Engleskoj?

Vrhovni sud u Londonu odlucio je da ce zlato Venecuele ostati u trezoru Banke Engleske jer London, uz druge zapadne zemlje i Sjedinjene Americke Drzave, ne priznaje izbore iz 2018. godine, smatrajuci ih namestenim.

U toku je sudski spor oko zlata vrednog milijardu dolara, sto je oko 15 odsto deviznih rezervi Venecuele.

"Mi smo vec jednom doziveli zamrzavanje imovine u inostranstvu za vreme sankcija Ujedinjenih nacija devedesetih godina", podseca Dejan Šoskic.

U maju 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je potpuni medjunarodni embargo prema tadasnjoj SR Jugoslaviji zbog rata u Bosni i Hercegovini.

Da li je zlato pokazatelj ekonomske snage?

Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najvise rezervi u poredjenju sa zemaljama regiona.

Iza nje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6,9 tona zlatnih rezervi, slede Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2,9 tona.

Na listi, koja se zasniva na podacima Medjunarodnog monetarnog fonda, ne nalaze se zemlje koje poslednjih sest meseci nisu dostavile nove brojeve.

Zlatne rezerve Crne Gore od 1,09 tona zalozene su za kredit. Hrvatska je svoje rezerve prodala posle 2001. godine, dok Kosovo, prema podacima centralne banke iz 2018. godine, nema zlatnih rezervi.

"Ima zemalja koje uopste nemaju zlata u svom posedu, neke zemlje zlato drze u mnogo vecoj meri zato sto su po inerciji bile zaduzene za paritet dolar prema zlatu, govorim pre svega od SAD. Neke druge zemlje drze zlato zato sto su ranije imale dosta u rezervama kao sto su to Britanija i Nemacka i one zemlje koje na svojoj teritoriji imaju proizvodnju zlata, a to je slucaj sa Srbijom", kaze nekadasnji guverner NBS Dejan Šoskic.

Narodna banka Srbije je tradicionalno otkupljivala zlato proizvedeno u Rudarsko-topionicarskom basenu Bor. Praksa je nastavljena i kada je nalaziste rezervi bakra i zlata na istoku Srbije 2018. godine preuzela kineska kompanija Zidjin.

Prema navodima NBS, od 2012. godine ucesce zlata u deviznim rezervama povecano je sa 5,7 odsto na danasnjih 11,6 odsto.

Šoskic istice da je kupovina zlata samo jedan od oblika imovine u kojoj centralne banke drze rezerve. Takodje, skoro da ne utice na ekonomiju zemlje ili standard gradjana.

"Drugim recima, to je vise stvar neke odluke i procene buducih trzisnih kretanja nego dokaz da je neko finansijski jaci", rekao je on.

Zlato je vekovima igralo centralnu ulogu u medjunarodnom monetarnom sistemu. Takozvani zlatni standard, koji predstavlja sistem u kojem novac u opticaju ima fiksno pokrice u zlatu, napusten je 1971. godine odlukom tadasnjeg americkog predsednika Ricarda Niksona (Richard Nixon).