KAKO JE NEMAČKA PREKO NOĆI PALA NA KOLENA Inflacija kao 1970. ulje pet evra, masovne kradje goriva: Ekonomisti upozoravaju i na OPASNE BROJKE

Datum : 20.04.2022..
Izvor : Blic

Poslednjih meseci Nemacka se suocava sa brojnim ekonomskim neprilikama. Cene rastu iz dana u dan, inflacija se penje nezaustavjivo, u mnogim industrijama dolazi do nestasice sirovina, sve je vise i kradje goriva i hrane.

Ekonomisti Bundesbanke tvrde da je zemlja usla u drugu recesiju od pocetka pandemije i da se javni dug povecao za 69,3 odsto u odnosu na proslu godinu. Potpredsednik "Dojce banke" Karl fon Ror upozorava da bi Nemacka mogla da se suoci sa rastom inflacije koju nije videla od 1970-tih godina.

Medjutim, ako dodje do snaznog ogranicenja uvoza energenata inflacija ce dostici 10 odsto, ili premasiti tu vrednost, ukazao je on. "Moramo se pripremiti na to da cemo biti suoceni sa inflacijom koju nisumo videli od 1970-tih", porucio je Fon Ror.

Kradje goriva

Kriza energenata nesumnjivo je na snazi. Nemacka policija suocena je proteklih dana sa sve ucestalijom kradjom dizel goriva iz kamiona, zbog cega je pojacala kontrole na parkinzima.

Usled drasticnog rasta cene goriva, lopovi su otkrili novih izvor prihoda, i sada, sto je do sada bilo retko, kamiondzije su sve vise zrtve kradljivaca dizela iz njihovih rezervoara.
- Dolaze nocu i provaljuju u rezervoare kamiona, odakle ispumpavaju do 600 litara dizela iz jednog vozila - rekao je policajski oficir Mario Pekrul.
Od kada je cena goriva skocila na vise od 2,40 evra po litru, kradje su sve ucestalije, kaze portparol policije u Ludvigslustu Klaus Vihman.
- Toliki broj kradja goriva iz kamiona na parkinzima duz auto-puta nismo imali godinama - rekao je on.

Kradja ulja

Jestivo ulje je u Nemackoj postalo je takodje sve pozeljnija roba, koju je cesto tesko naci na rafovima, pa se naslo i na meti kradljivaca.
Usled rata u Ukrajini u prodavnicama u Nemackoj suncokretovo ulje se razgrabi u ranim jutarnjim satima, a i, zbog problema sa isporukama, nedostaje i u ugostiteljstvu. Cena po litru cesto ide i do 5 evra.
To su zapazili i kriminalci i u ulju otkrili novi izvor prihoda.

- Kradu ulje kao da je viski - neki su od komentara.
Tako je proteklog vikenda u Bad Lanhgensalca policija uhapsila jednog lopova koji je ukrao 70 litara jestivog ulja.
Policija je 51. godisnjaka, kako je saopsteno, zatekla kako u kolicima gura vise kanistera sa ukupno 70 litara ulja.

Gradjevinci u Nemackoj ostaju bez posla

U Nemackoj je sve vise prisutnija nestasica sirovina u gradjevinskoj industriji, sto poslodavce sada dovodi u situaciju da se plase i ugovaranja novih poslova. Udari sa kojima se suocavaju u gradjevinarstvu prakticno su trostruki i ispoljavaju se sto kroz nedostatak sredstava za rad, sto kroz poskupljenja sirovina, ali i pretnje po posao i radna mesta.

Predstavnici gradjevinskog sektora u Nemackoj ocekuju nove ozbiljne probleme u nastupajucem periodu. Gradjevinarstvo u Nemackoj pritom je decenijama unazad jedna od dobro stojecih grana. Plate su se uvek kretale daleko iznad proseka, posla je bilo i vise nego sto su imali radnika, zbog cega su se u Nemackoj cesto udomjavaju i srpski gradjevinari. Sada je situacija potpuno drugacija, sto dovodi i do obustavljanja gradnje mnogih projekata, pa strahuju i mnogi od ukupno oko 450.000 Srba koji zive i rade u Nemackoj.

Sada se nemacki gradjevinari dvoume i oko obecanja nove vlade koja je najavila 400.000 novih stanova godisnje kako bi se smanjio pritisak na trzistu nekretnina, javili su nemacki mediji.

"U sledecoj godini moramo racunati sa osetnim poteskocama u gradjevinskom sektoru sto je posledica zastoja iz pandemije, nedostatka materijala i novih kretanja uzrokovanih ratom u Ukrajini", rekao je Hans Majer, direktor Saveza bavarske stanogradnje (vdw).

Prema jednom ispitivanju krovnog udruzenja nemackog gradjevinarstva, 90 odsto gradjevinskih preduzetnika se zali na nagli porast cena materijala, a 80 odsto na nedostatak gradjevinskog materijala.

Predstavnici gradjevinske industrije smatraju da je obecanje nove socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlada o gradnji 400.000 novih stanova godisnje "pod velikim znakom upitnika", pise Poslovni dnevnik.

"Na trzistu novih stanova se razvila prava oluja pri cemu najveci faktor predstavlja manjak gradjevinskog materijala", rekao je Aksel Gedesko, direktor Nemackog saveza stanogradnje (GdW).

Kao jedan od razloga zbog kojih je cilj gradnje novih, cenama pristupacnih novih stanova, po misljenju predstavnika gradjevinske branse neostvariv je i donosenje novih, strozih klimatskih uslova kod novogradnje.

"To poskupljuje gradnju znacajno, a preduzetnici, kako bi im se gradnja uopste isplatila, moraju kasnije od svojih stanara traziti povecane stanarine sto nije vladin cilj", rekao je Jan-Marko Luczak, portparol zastupnickog kluba opozicione Unije CDU/CSU za pitanje stanogradnje.

Problem manjka materijala pogadja ne samo visoko nego i niskogradnju jer osim celicnih elemenata za armiranje kao i drva i aluminijuma, nedostaje i smole za gradnju puteva.

Kako zive Srbi u Nemackoj

U Nemackoj zivi oko 450.000 Srba. Svoju egzistenciju temelje na radu i to najcesce u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, gradjevinarstvu, poljoprivredi, uslugama ciscenja... Za vecinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je pozeljno, dok je u zdravstvu obavezno.

Po pravilu, vazi da sto su bolje kvalifikacije i sto bolje govore nemacki jezik, to im je jednostavnije da dodju do posla i dugorocno ostanu. Ipak, vecina radnika iz Srbije u Nemackoj radi one manje placene poslove, za koje se trazi samo diploma srednje skole i povrsno znanje jezika.

U gradjevinarstvu plate i do 2.500 evra
Muskarci najcesce zaradjuju na gradjevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zaradjuju i do 2.500 evra mesecno. Veliki broj Srba je u Nemackoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga i tu su plate plate nesto manje i krecu se oko 1.800 evra u proseku. Na ciscenju i odrzavanju mesecno mogu da zarade i do 2.000 evra, u proizvodnji oko 2.500, dok vozaci zahvaljujuci prekovremenom ili nocnom radu mogu da inkasiraju i do 4.000 evra mesecno.
Nase medicinske sestre, u ovoj ekonomski najrazvijenijoj evropskoj zemlji zaradjuju i do 2.600 evra.