Prodaja zlatnih poluga

KAKO ZLATO CUVA IMOVINU ?

Investiranje u zlato, razlikuje se od ostalih oblika investicija . Cilj svakog investiranja, jeste da se novac posle odredjenog vremenskog perioda vrati u uvecanom iznosu. Ulaganje u zlato, ne predstavlja klasicno ulaganje, vec predstavlja hedzing ( zastitu ) od nepovoljnih ekonomskih kretanja. Isto ne sprecava da se neka negativna pojava desi, vec u koliko se desi, da posledice budu minimalne.

Ulaganje u investiciono zlato predstavlja polisu osiguranja za finansijski kapital. Isto, sluzi za smanjene valutnih rizika aktuelne valute. Ovaj tip ulaganja, stiti aktuelnu valutu od infalacije, deflacije, nestanka ili zamene aktuelne valute. Zlato je oduvek predstavljalo sigurnost i od uspostavljanja medjunarodnog finansijskog sistema, bilo je glavna valuta, ne samo za trgovanje, nego i za cuvanje deviznih rezervi centralnih banaka.


DAJEMO VAM PRIMER KAKO JE ULAGANJE U ZLATO ISPLATIVO.


Ako se uporedi zlato sa psenicom, primecuje se, da je psenica luksuz samo u slucaju gladi. Psenica se moze lako pokvariti te nije otporna i ne odrzava vrednost kao zlato. Dijamanti su svakako trajni, stabilne vrednosti i lepi, ali se ne mogu po zelji deliti i nisu slicni. Zlato se moze proizvoljno deliti, pretapati i ponovo spajati. Nadalje ima ga u ogranicenim kolicinama i vekovima je poznato u celom svetu.

U vreme ekonomske i politicke nestabilnosti, investitori tradicionalno pribegavaju u takozvano sigurno utociste za svoj kapital, pa u svoj investicioni portfolio ukljucuju plemenite metale, odnosno zlato. Preporuka investicionih savetnika je da se 5 do 10 procenata imovine drzi u zlatu u vremenima stabilnih trzista, dok sa dolaskom kriza taj procenat bi trebalo uvecavati i do cak 30% investicionog portfolija.


1. ZLATO JE NAJBOLJI CUVAR VREDNOSTI


Cinjenica da je zlato hiljadama godina sluzilo kao merilo za izrazavanje i ocuvanje vrednosti. Naime, zlato je proslo test vremena i nije izgubilno na znacaju ni u vreme kriza, ratova, industrijskih i tehnoloskih revolucija.


2. ZLATO NE GUBI NA VREDNOSTI USLED UTICAJA INFLACIJE

Iako je zlato roba, cija vrednost usled globalnih desavanja na trzistu u datim momentima moze biti manja ili veca, inflacija koja obezvredjuje novac nema negativan uticaj na zlato. Usled povecane stope inflacije investitori pribagavaju zlatu da bi na taj nacin ocuvali vrednost imovine.


3. KROZ ISTORIJU ZLATO SE UVEK SMATRALO NOVCEM

Vecina ekonomskih teoreticara smatra zlato danas nije novac u uskom znacenju te reci, ali njegova podobnost da bude mera vrednovanja u svako doba ga moze vratiti u svet novca kao najkompetentnijeg i najstabilnijeg sredstva za obracun vrednosti robe i usluga.


4. NAJVECI KUPCI ZLATA NA SVETU SU CENTRALNE BANKE, ZA POTREBE ZLATNIH REZERVI

Ova cinenica govori u prilog koliko je ovaj metal vazan za odrzavanje ekonomske stabilnosti na dugi rok i koliko najvece svetske ekonomije racunaju na ovaj izvor stabilnosti.


5. POSEDUJTE I FIZICKO ZLATO, A NE SAMO ZLATO U HARTIJAMA OD VREDNOSTI

Samo posedovanje zlata u fizickom smislu moze biti stoprocentna garancija da to zlato zaista postoji i da je vase vlasnistvo. Velika su nagadjanja i kontraverze o tome gde se zlato kojim se trguje na berzi nalazi, gde je proizvedeno i ko ga kontrolise, pa cak i da li uopste i postoji.


6. VALUTNI RAT POZITIVNO UTICE NA CENU ZLATA

Valutni rat koji trenutno bukti na globalnom nivou utice na povecanje cene zutog metala. Centralne banke pokusavaju da vestacki obore vrednost sopstvenih valuta na sve moguce nacine i time pospese izvozne potencijale svojih ekonomija i na taj nacin smanje spoljnotgovinski deficit odnosno uvecaju suficit sto je slucaj sa Kinom.


7. ZLATO JE POGODNO ZA DIVERZIFIKACIJU RIZIKA

I najveci kriticari zlata kao investicije slazu se u jednom – svaki investitor treba da drzi od 5% do 10% svoje imovine u plemenitim metalima, kako ne bi izgubio celukupan imetak u slucaju velikih krahova berzi ili propasti drugih investicija. Ukoliko je ekonomija zdrava i krize nema ni na vidiku, taj procenat moze ici cak i manje od 5%, ali u slucajevima izglednih kriza i povecanog rizika od pada vrednosti akcija, imovine ili gotovog novca, procenat plemenitih metala u investicionom portfoliju bi trebao biti znatno veci. Naime, ukoliko dodje do velike finansijske krize, cak i mali procenat zlata, kome u takvoj situaciji vrtoglavo skace vrednost, investitoru moze nadoknaditi kompetan gubitak.


8. ZLATO ZADRZAVA VREDNOST I U VREME DEFLACIJE

Poznata je pozivtivna karakteristika zlata u odnosu na inflaciju, o cemu smo pisali ranije. Medjutim, i u vreme deflatornih ekonomskih kriza, kada hartijama od vrednosti i nekretninama opada vrednost, zlato je ne gubi. Raste zajedno sa vrednoscu novca ili u najgorem slucaju stagnira. Za vreme Velike depresije tridesetih godina proslog veka (koja ima karakter deflatorne krize), doslo je do velikih lomova na berzi, a vrednost zlata se nije menjala. Istina, u USA je bila formalno fiksirana za dolar, ali mu cena nije padala u ostatku sveta niti na crnom trzistu Najbolji primer odnosa zlata i deflacije je prva polovina 2016. godine, kada je uprkos deflatornim pritiscima, zlato dobilo na vrednosti 30%.


9. POSEDOVANJE ZLATA U FIZICKOM OBLIKU

Elektronski novac u Banci ili drzavne obveznice u sustini su samo digitalni brojevi, iza kojih stoji necija garancija i obecanje da ce vam to jednog dana i pod odredjenim uslovima biti isplaceno. Zlato je opipljiva stvar koju mozete drzati u svojim rukama, osetiti njegovu moc i slobodno odlucivati o njegovom raspolaganju i nameni. Vaznost posedovanja zlata izacice na videlo tek nakon sto centralne banke ukinu gotovinu i prinude gradjane da koriste iskljucivo elektronski novac. U tom slucaju jedna od glavnih alternativa za ocuvanje privatnosti kod placanja bice - zlato.


10. CENOM ZLATA SE TRENUTNO MANIPULISE

Tokom poslednjih godina, izneto je niz dokaza da finansijske institucije u sluzbi pojedinih Vlada manipulisu cenom zlata, izmedju ostalog u nameri da odrze stabilnost dolara kao najvaznije i najzastupljenije rezervne valute u svetu. Preko 60% deviznih rezervi u svetu parkirano je u USD. Sudbina USA je vezana za sudbinu dolara i zbog toga im je izuzetno bitno da dolar ostane na mestu na kome je. Medjutim, ova igra ne moze trajati jos dugo.


11. ZLATO DUGOROCNO IMA RASTUCI - BULLISH TREND

Kroz istoriju, i cena zlata je imala svoje uspone i padove, ali dugorocno posmatrano, cena zlata konstantno raste i prkosi inflaciji. Na primer za 10 grama zlata, tokom 19. veka mogla se priustiti znatno manja protivvrednost robe i usluga, a narocito novca, nego danas. Ilustracije radi, uporedicemo svajcarski franak kao jednu od najstabilnih valuta na svetu koja nikada nije devalvirana i zlato. Naime, 10 svajcarskih franaka sedamdesetih godina devetnaestog veka, vredelo je 3.23 grama zlata cistoce 0.900. Danas se za tih istih 10 franaka moze kupiti manje od cetvrtine grama zlata. O srpskim dinarima ne vredi ni diskutovati. Naravno, mnogi pripisuju zlatu nizak prinos odnosno cinjenicu da ono ne donosi zaradu u pravom smislu reci i ne placa dividendu niti kamatu. Tacno je da se ulaganjem u akcije kompanija moze mnogo vise zaraditi na kratak ili duzi rok, ali imajte na umu da je takvo ulaganje izuzetno rizicno i isto tako investitor moze mnogo ili sve izgubiti. Kod zlata, rizik je sveden na minimum. Zlato je idealna investicija za one koji pre nego sto nesto uloze zele da znaju - sta gube, a sta dobijaju.


12. ZLATA IMA MALO U POSEDU FIZICKIH LICA

Ako pitate svoje poznanike ili kolege koliko poseduju investicionog zlata odnosno koliko zapravo znaju o plemenitim metalima, shvaticete da je to jako malo ili cak nista. Nedovoljna informisanost i zakonsko ogranicenje drzanja i raspolaganja plemenitim metalima u mnogim zamljama, uticu na cinjenicu da ljudi nisu svesni vaznosti posedovanja ovog vida imovine. Kada cena skoci iz nekog od mnogih nabrojanih razloga i zavlada zlatna groznica odnosno masovna histerija, bice kasno za kupovinu pod koliko - toliko povoljnim uslovima.


13. ZLATO TRAJE VECNO

Ukoliko odlucite da investirate u nesto poput elektronskog uredjaja, automobila ili odece, u startu znate da taj predmet traje samo odredjeni vremenski period. cak i predmeti koji su predmet kolekcionarstva, poput vina, cigara, antikviteta, slikarskih platana ili satova imaju vek trajanja i posle odredjenog perioda ili propadaju ili im je potrebna restauracija. Dok je zlato metal koji se ne menja, ne oksidira, ne zahteva odrzavanje i sposobno je da sacuva svoje fizicke karakteristike cak i u ekstremnim uslovima.


14. ZLATO JE UNIVERZALNA POLISA OSIGURANJA

Sa izvesnom kolicinom zlata kod sebe, mozete se osecati finansijski sigurnim i zbrinutim u bilo kojoj drzavi sveta.